Bolesti lista pšenice

Kretanjem vegetacije u proleće važno je u usevu eliminisati korove koji su konkurencija za prostor, vodu i hraniva, a mogu biti i prenosioci biljnih bolesti i štetočina. Biljne bolesti koje napadaju žitarice možemo podeliti na bolesti lista i stabljike, te bolesti klasa. Usled pojave bolesti na listu dolazi do odumiranja delova ili celog lista, dolazi do nemogućnosti  normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa  veći od cene fungicidnog  tertmana, zaštita od bolesti  ima svoje opravdanje. Bolesti lista potrebno je pratiti od faze bokorenja pa sve do klasanja. Najčešće vreme primene fungicida protiv bolesti lista je u vlatanju u fazi drugog kolenca. Najznačajnije bolesti lista pšenice su: Siva pegavost lista pšenice, Pepelnica, Lisne rđe.

Siva pegavost lista pšenice (Septoria tritici) u našem regionu, naročito u vlažnim godinama, može biti masovna pojava, pogotovo na osetljivim sortama. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Usled sušenja zaraženih listova dolazi do smanjivanja asimilativne površine i smanjenja prinosa i kvaliteta. Gubici su najveći ukoliko se bolest proširi pre klasanja biljke. Najčešći domaćin ovog parazita je pšenica, dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) napada reñe. Zaraza može smanjiti prinos za 40%. Napada list i rukavac lista iako u nekim 4 slučajevima napada i stabljiku, klas i zrno. Obično se razvija u uslovima učestalih kiša i hladnog vremena. Vrlo važno je naglasiti da od infekcije pa do pojave prvih simptoma može proći 14 do 28 dana. Suzbijanje ove bolesti uspešno je jedino preventivno, stoga bi primenu fungicida trebalo obaviti u vlatanju. Epidemijski prag i ekonomski opravdan razlog za primenu fungicidnog tretmana protiv prouzrokovača sive pegavosti pšenice, Septoria tritici je 10% biljaka sa prisutnim simptomima na prvom listu drugog kolenca. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca.

Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela i kada se utvrdi prisustvo simptoma sive pegavosti na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena. Primeniti  jedan od sledećih fungicida: a.m. ciprokonazol + propikonazol, a.m. karbendazim + flusilazol, a.m. tebukonazol + tiofanat-metil, a. m. tebukonazol + triadimenol + spiroksamin, a. m. protiokonazol + tebukonazol…

Pepelnica  žita (Erysiphe graminis) je najčešća bolest žitarica (pšenice) i geografski najraširenija je pepelnica. Svaka vrsta žitarica je napadnuta od specifičnog patotipa ove gljive. Štete dolaze od činjenice da pepelnica ometa normalnu funkciju lista i stabljike. Prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10% dok su kod ječma duplo veći. Kod napada pepelnice dolazi do manjeg usvajanja skroba u zrno, pa time i smanjenja kvaliteta zrna. Pepelnicu nije neophodno suzbijati preventivno ali ne sme se dozvoliti da zahvati veću površinu biljke. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza zahvata osnovu donjih rukavaca, odnosno stabla, na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke.

Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka, prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju.Razvoj bolesti zavisi od temperaturnih uslova i vlažnosti vazduha tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovode do intenziviranja rasta. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenjivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas. Hemijske mere zaštite se sprovode u okviru zaštite protiv prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice.

Žuta rđa pšenice (Puccinia striiformis) je  bolest koju uzrokuje patogen Puccinia striiformis mutacijom je s trava prešla na žitarice. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam. Bolest se uglavnom javlja na listu i na plevama. Naziva se još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtičastih plodonosnih telašaca limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava. Najjači napad je na listu i plevama, ali zabeležena je i zaraza perikarpa semena. Znakovi bolesti su male okrugle grupe spora narandžastožute boje, koje se spajaju u linije (crtice) po celom listu u nekoliko redova. Razvija se pri niskim temperaturama tokom aprilai maja. Prag štetnosti za rđu pšenice (Puccinia spp.) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka. Proizvođačima se preporučuje obilazak parcela.Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Kada se utvrdi prisustvo simptoma žute rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni  tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena.

Lisna rđa žita (Puccinia recondita) Pojavljuje se na lišću i lisnim rukavcima. Parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice.Napada list pšenice dok god je zelen, jer jedino na takvom listu može opstati. Za klijanje spora optimalne temperature su 15-20° C uz visoku relativnu vlažnost vazduha. Prag štetnosti za rđu pšenice (Puccinia spp.) je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka.Proizvoñačima se preporučuje obilazak parcela.Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca treba izvršiti mere zaštite. Ukoliko ovaj prag nije dostignut, pratiti dalje širenje simptoma koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Kada se utvrdi prisustvo simptoma lisne rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% 7 biljaka, proizvođačima preporučujemo da obave fungicidni tretman kurativno preventivnim fungicidima kako bi se sprečilo dalje širenje ovog patogena.

Autor: dipl.ing.polj. spec. zaštite bilja Svetlana Šućević, PSSS Novi Pazar

Foto: PSSS Novi Pazar

Foto: Pixabay (alejandrogespino )